Калкулатор паушалног пореза

Шта је ликвидациони остатак и како се може расподелити?

 

Имовина друштва која преостане након измирења свих обавеза друштва назива се ликвидациони остатак. Ликвидациони остатак треба да се расподели члановима друштва у складу са одлуком о расподели ликвидационог остатка друштва. Одлука о расподели ликвидационог остатка друштва је део одлуке о окончању ликвидацијеКада се помене расподеле, вероватно прво помислиш на расподелу новчаних средстава. Иако јесте уобичајено, у ликвидацији нису обавезан да уновчиш сву имовину. Имовину је потребно уновчити у мери у којој је то потребно за намирење поверилаца. У том смислу, одлука о расподели ликвидационог остатка некада неће бити довољан основ да чланови заснују одређена права, већ ће бити потребно предузети и друга радња.

Пример: Одлуком о расподели ликвидационог остатка, члану А је припао износ од 100.000 динара а члану Б непокретности. Члан Б ће постати власник непокретности тек након спроведеног поступка уписа у надлежни катастар непокретности.

Основни принцип расподеле је пропорционалност – чланови друштва добијају ликвидациони остатак сразмерно њиховим уделима у друштву.

Буквар: Друштво има 3 члана, од којих оснивач А има 50% удела, оснивач Б има 30% удела а оснивач Ц има 20% удела. Уколико ликвидациони остатак износи 30.000 динара, оснивач А ће добити 15.000 динара, оснивач Б износ од 9.000 динара а оснивачу Ц остаје 6.000 динара.

Међутим, оснивачким актом можеш да другачије регулишеш расподелу ликвидационог остатака а постоји могућност и да се другачија расподела регулише ако то таква одлука буде једногласно изгласана на скупштини.
Из пореског угла, ликвидациони остатак изнад вредности уложеног капитала који се расподељује члановима сматра се дивидендом, што значи да постоји обавеза плаћања пореза на дивиденду у износу од 15%.

Како би се расподела ликвидационог остатка ефикасно расподелила члановима, предлог је да се већ приликом покретања ликвидације информишеш код банке код које друштво има отворене рачуне о документацији коју банка захтева да изврши пренос. Банке често захтевају да им се достави већина докумената која се прилаже Агенцији за приватни регистар, укључујући и доказ о престанку пореских обавеза издат од стране надлежног пореског органа., као и извод из надлежног регистра оснивача не старији од три месеца. Уколико је оснивач страно правно лице, потребно је да благовремено прибави релевантну документацију и организује њен превод на српски језик како би се испунили захтеви банке.

У ситуацији када друштво има више чланова, може се десити да између њих настане спор у вези расподеле ликвидационог остатка. У том случају, ликвидациони управник мора да одложи расподелу до правноснажног окончања спора. У зависности од судске одлуке, то може да значи да је потребно поново да се одлучи о расподели ликвидационог остатка.

Регистрација

Регистрацијом резервишите свој ницкнаме за коментарисање и добијајте најновије информације из света предузетништва.

Уз подршку Британске амбасаде и у партнерству са Кабинетом председнице Владе Србије, Министарством привреде и Министарством финансија