Калкулатор паушалног пореза

Ко има ауторско право на програму насталом за време радног односа?

Када закључиш уговор о раду са програмом, он постаје запослени у твојој ИТ фирми, а ти је његов послодавац.Посебан правни режим предвиђен је ако је рачунарски програм настао у радном односу. За то је битно утврдити:

  • Да ли је рачунарски програм настао током трајања радног односа или по његовом престанку? Уколико је радни однос престао – не сматра се да је у питању ауторско дело створено у радном односу
  • Да ли је рачунарски програм настао тако што је запослени извршио своје радне обавезе? Радне обавезе запосленог утврђују се уговором о раду и налозима од стране послодавца

Уколико су одговори на оба питања потврђени, сматра се да је рачунарски програм створен у радном односу, и тада ауторска права има послодавац.Иако закон изричито не помиње, још један од свакако битних елемената који одређују ауторско дело створено у радном односу је и околност да је послодавац обезбедио запосленом приступ одређеној опреми, просторијама, базама података и другим средствима, или му је обезбедио стицање посебних знања која су запосленом програму неопходан да би испунио своје радне обавезе и креирао рачунарске.

Пример: ИТ компанија у којој радиш одлучује да ти омогући додатно стручно усавршавање, како би те оспособила за обављање другачијих или сложенијих радних задатака. У том циљу, одлазиш у иностранство, у потпуности о трошку послодавца, на вишемесечно плаћено одсуство током којег ћеш се обучавати у иностраној ИТ компанији. Обучавате те колеге које ће ти пренети ново вредно знање, нпр. научићеш да користиш нове програме или ће те упознати са најновијим протоколима и алаткама за рад. Уз то, проћи ћеш тренинг који ће ти омогућити да новостечено знање пренесеш осталим колегама. Ваш послодавац је, дакле, уложио значајна сопствена материјална средства да унапредио ваше знање и вештине, желећи да на тај начин подигне квалитет услуга које пружа клијентима из властитог портфолија.

Опште правило Закона о ауторском и сродним правима је да је послодавац трајни носилац свих искључивих имовинских права на рачунарском програму створеном у радном односу, с тим да се уговором послодавац и запослени могу другачије споразумети.

Другим речима, ако запослиш програмера у својој ИТ фирми, за тебе је најповољније да уговориш важење горе поменутог општег правила, тј. да стичеш искључива имовинска права на сваком рачунарском програму који створи твојих запослених.Често се дешава да запослени у своје слободно време, коришћењем ресурса и опреме послодавца створи рачунарски програм, а под програмом се подразумева и ИП технологија у власништву послодавца. Тада се може поставити питање коме припада такав рачунарски програм. Ако се са запосленима не може постићи споразум, проблем може решити једино суд који ће оценити доказе у прилог једне и друге стране, те донети одлуку.Да би се у што већој мери умањио ризик од оваквих нежељених ситуација, добро је уговором о раду дефинисати у којим случајевима ће се сматрати да је запослени створио рачунарски програм који би требало да припадне послодавцу. На тај начин ће и запосленом бити јасна граница између ауторског дела створеног у радном односу и ауторског дела чији власник може бити искључиво запослени.

Пример: ИТ компанија (послодавац) поседује комерцијално вредну технологију, тзв. Бацкгроунд ИП, који редовно користи приликом пружања услуга властитим клијентима. ИП позадина може да буде нпр. компилација кодова, алгоритама, библиотека итд., креиран посебно за потребе израде наручених програма и јединствена је на тржишту. Послодавац се значајно позиционирао на тржишту управо зато што поседује ову технологију иу предности је у односу на конкуренте баш из тог разлога. Подразумева се да је неопходно да се запослени упознају и редовно користе Бацкгроунд ИП у својим дневним активностима и радним задацима. Међутим, ако би запослени користио Бацкгроунд ИП без сагласности и знања послодавца, да у своје слободно време напише програм који ће чувати елементе Бацкгроунд ИП-ја, такво понашање може да представља повреду радне обавезе и основ за отказ уговора о раду. Истовремено, послодавац би имао основ да тражи имовинска права на тако насталом програму, па чак и накнаду штете од запосленог.

На основу закона послодавац стиче имовинска права на програму који је направио запослене, али не стиче она права која запослени имају као аутор.

Важно је знати да имовинска права која је као послодавац стекао од свог запосленог можете у целини пренети на другог (клијента) само уз дозволу аутора, тј. запосленог. Будући да не постоји могућност да запослени као аутор унапред одобри пренос права на свим будућим ауторским делима, најбоље је да ангажујеш правног саветника који ће ти помоћи да у уговору о раду са запосленима имплементира ефикасан механизам у складу са којим ће запослени бити у обавези, током трајања радног односа иу односу на ауторска дела настала у вези са радним односом, одобри пренос права на треће лице – у сваком појединачном случају када је то неопходно. Такав механизам би требало да предвиди и примену одређених консеквенци у случају да запослени неоправдано одбије да изврши своју радну обавезу давања сагласности, што би могао бити и отказ уговора о раду.Не мање важно је и да уговором са запосленим програмом обезбедите сагласност за једну врсту измена рачунарског програма које повређују интегритет дела (о томе смо писали у делу који се односи на лична овлашћења аутора). Овде се ради о изменама или преради рачунарског програма у значајном обиму.Иста права која имаш на програму, а која подразумевају и одређене измене програма, има и сваки други законити ималац софтвера:

  • право на прилагођавање, превођење, аранжирање и друге измене, под условом да те измене не мењају систем програма
  • испитивање рада програма и
  • декомпилирање програма уколико је то потребно да би програм био оперативан иу раду са другим програмима

Запослени програмер по закону има и право на посебну накнаду, али опет само ако је предвиђен уговором, што значи да неће ступити против закона ако уговориш да програмер нема право на посебну накнаду од економског искориштавања рачунарског програма.Приликом коришћења рачунарског програма створеног у радном односу дужан си да наведеш име, псеудоним или знак аутора.