Калкулатор паушалног пореза

Напредна претрага


Радни однос престаје:

  • истеком рока за који је заснован;
  • кад запослени наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, ако се послодавац и запослени друкчије не споразумеју;
  • споразумом између запосленог и послодавца;
  • отказом уговора о раду од стране послодавца или запосленог;
  • на захтев родитеља или старатеља запосленог млађег од 18 година живота;
  • смрћу запосленог;
  • у другим случајевима утврђеним законом.

Радни однос може да престане на основу писаног споразума послодавца и запосленог. Споразум мора бити у писаном облику. Пре потписивања споразума, послодавац је дужан да запосленог писаним путем обавести о последицама до којих долази у остваривању права за случај незапослености, зато што у том случају запослени нема право на новчану накнаду коју исплаћује Национална служба за запопљавање (НСЗ).

Поред тога, запослени и послодавац могу једнострано да откажу уговор о раду.

Отказ уговора о раду запослени доставља послодавцу у писаном облику, најмање 15 дана пре дана који је запослени навео као дан престанка радног односа (отказни рок). Општим актом или уговором о раду може да се утврди дужи отказни рок али не дужи од 30 дана.

Послодавац може отказати запосленом уговор о раду из различитих разлога:

  • неостваривање резултата рада, или одсуство потребних знања и способности;
  • скривљена повреда радне обавезе;
  • нарушавање радне дисциплине;
  • учињено кривично дело на раду или у вези са радом;
  • невраћање на рад након истека мировања радног односа;
  • злоупотреба привремене спречености за рад;
  • одбијање промене посла или запослења;
  • одбијање промене висине личних примања;
  • престанак потребе за радом;
  • одустанак од пробног рада;
  • одбијање посла у заштити инвалида или превенцији инвалидности.

С друге стране, постоје случајеви који не могу бити основ односно разлог да послодавац запосленом откаже уговор о раду, као што је боловање, трудничко боловање, породиљско и одсуство са рада ради (посебне) неге детета, служење војног рока итд.

Уговор о раду отказује се решењем, у писаном облику, и обавезно садржи образложење и поуку о правном леку. Решење мора да се достави запосленом лично, у просторијама послодавца, односно на адресу пребивалишта или боравишта запосленог, а ако послодавац запосленом није могао да достави решење на овај начин, дужан је да о томе сачини писмену белешку, па се тада решење објављује на огласној табли послодавца и по истеку осам дана од дана објављивања сматра се достављеним. Запосленом престаје радни однос даном достављања решења осим ако овим законом или решењем није одређен други рок.

У случају престанка уговора, потребно је да послодавац одјави запосленог са евиденције ЦРОСО, користећи јединствену пријаву, у року од три радна дана од дана настанка промене.

Код престанка радног односа, послодавац је дужан сте да запосленом исплати све неисплаћене зараде, накнаде зараде и друга примања која је остварио до дана престанка радног односа у складу са општим актом и уговором о раду, у року од 30 дана од престнка радног односа.

Послодавац је, затим, пре окончања радног односа са запосленим, дужан да запосленом омогући коришћење неискоришћеног годишњег одмора, а да ли ће запослени ово право искористити или не, није од значаја из угла послодавца. У случају да је радни однос престао, а запослени није у целости искористио годишњи одмор кривицом послодавца, запослени може у парници из радног односа због тога потраживати накнаду штете. Ако послодавац није у могућности да запосленом омогући коришћење остатка годишњег одмора, може да запосленом исплати и накнаду за неискоришћени годишњи одмор, најкасније 30 дана од престанка радног односа.

У одговору на питање бр. 19 се додано објашњава под којим условима и у ком поступку послодавац може да откаже запосленом уговор о раду.

Више о овоме:


Ако послодавац утврди да ће због технолошких, организационих или економских промена у оквиру периода од 30 дана престати потреба за радом одређеног броја запослених на неодређено време, у обавези је да донесе програм решавања вишка запослених. Програм се доноси у случају престанка потребе за радом најмање 10 запослених (ако је број запослених од 20 до 100), или 10% запослених (ако је број запослених на неодређено у распону од 100 до 300) или 30 радника (ако је број радника већи од 300). Програм је дужан да донесе и послодавац који утврди да ће доћи до престанка потребе за радом најмање 20 запослених у оквиру периода од 90 дана.

Запослени се не може прогласити вишком у појединачном случају.

Предлог програма послодавац доставља Националној служби за запошљавање (НСЗ) на мишљење, у року од осам дана од утврђивања предлога овог програма. Након добијања мишљења НСЗ, послодавац има рок од осам дана да обавестите НСЗ о мерама које ћете предузети у циљу смањења броја отказа уговора о раду.

Послодавац је дужан да пре отказа уговора о раду, ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла, запосленом исплати отпремнину, чија висина се утврђује општим актом или уговором о раду, с тим што не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину.

Више о овоме:


Послодавац не сме да прекорачи границе отказних разлога утврђених законом и откаже уговор о раду произвољно, без да је претходно утврдио њихово постојање.

У случају престанка радног односа отказом уговора о раду од стране послодавца, постоје две основне ствари које се морају задовољити да би отказ био у складу са законом, а то је да постоји оправдани разлог за отказ, а друга је да поступак отказа спроведен законито.

Није правно ваљано да се разлог за отказ наведе само формално, без образложења када и како је тај отказни разлог наступио, шта је послодавац учинио да не дође до тог разлога – када, у складу са законом, постоји таква обавеза послодавца (нпр. није правно ваљан отказ због одбијања промене послова ако послодавац не наведе који су послови у питању, ако је запосленом понудио посао који није у складу са образовањем, искуством и радним способностима запосленог, па се од запосленог не може очекивати да прихвати такав посао) - и на основу којих доказа се те чињенице утврђују. Није довољно да у решењу стоји само констатација или тврдња да постоји одређени отказни разлог, те запослени може тужбом побијати такво решење.

Закон за одређене случајеве прописује посебан поступак за отказ уговора о раду. Ако послодавац хоће да откаже уговор о раду запосленом због: неостваривања резултата рада, непостојања потребних знања и способности, скривљене повреде радне обавезе, нарушавања радне дисциплине, учињеног кривичног дела на раду или у вези са радом, невраћања на рад након истека мировања радног односа или злоупотребе привремене спречености за рад – дужан је да о тој намери обавести запосленог писаним упозорењем и да му остави рок од најмање осам дана од дана достављања упозорења да се изјасни на наводе из упозорења. У упозорењу је послодавац дужан да наведе основ за давање отказа, чињенице и доказе који указују на то да су се стекли услови за отказ и рок за давање одговора на упозорење. Упозорење се доставља на одговор запосленом и синдикату у који је запослени учлањен, који дају мишљење о упозорењу, па на основу свих доказа послодавац доноси коначну одлуку и – или одустаје од отказа или доноси решење о отказу уговора о раду у писаном облику.

Одређени отказни разлози могу се применити само у одређеном року након што су настали. По истеку тог периода, они застаревају. Могу застарети следећи отказни разлози: неостваривање резултата рада, непостојање потребних знања и способности, скривљена повреда радне обавезе, нарушавање радне дисциплине, невраћање на рад након истека мировања радног односа и злоупотреба привремене спречености за рад (рок износи три месеца од сазнања за отказни разлог, односно шест месеци од тренутка када је отказни разлог настао), као и учињено кривично дело на раду или у вези са радом (до рока апсолутне застарелости тог кривичног дела).

Ако запослени сматра да му је послодавац незаконито, односно неосновано отказао уговор о раду, може да поднесе тужбу против послодавца месно надлежном основном суду и тако покрене парнични поступак - радни спор (парницу из радних односа), ради поништаја, односно утврђивања ништавости решења о отказу уговора о раду. Рок за покретање радног спора износи 60 дана од дана достављања решења, односно сазнања за повреду права.

Запослени коме је отказан уговор о раду, поред покретања радног спора пред судом, може да затражи и привремено враћање на рад. Он то може учинити подношењем захтева инспекцији рада или у виду предлога за одређивање привремене мере надлежном основном суду коме подноси тужбу против послодавца.

Више о овоме:


За време трудничког боловања (односно, привремене спречености за рад услед одржавања трудноће) предузетница има право на накнаду зараде коју ће примати за време трудничког одсуства. Висина накнаде зависи од тога да ли се предузетница определила за потпуну обуставу рада, односно „замрзавање“ предузетничке радње или за наставак пословања и именовање пословође. Уколико се определи за потпуну обуставу рада, висина накнаде зависи од висине основице за уплату пореза и доприноса за социјално осигурање у последњих 12 месеци од дана почетка боловања. Најнижи исход ове накнаде једнак је износу минималне зараде у земљи и на њу се уплаћују припадајући порези и доприноси.
У случају да се предузетница определи за наставак пословања, у обавези је да именује пословођу који ће уместо ње водити пословање. У овом случају, износ накнаде коју предузетница прима ће бити умањен за 50% у односу на основицу на коју су плаћани порези и доприноси у претходних 12 месеци од дана почетка трудничког боловања. Поред тога, предузетница је дужна да плаћа порезе и доприносе пословођи.
Накнада зараде за први месец се исплаћује на терет предузетнице (односно исплаћује зараду са припадајућим порезом и доприносима), а за период од 31. дана коришћења одсуства накнада се исплаћује на терет Републичког фонда за здравствено осигурање.

Важећим Законом о финансијској подршци породици са децом, жене ван радног односа – предузетнице имају право на накнаду по основу рођења и неге детета и посебне неге детета. Као предузетница имате право на породиљско одсуство у укупном трајању од 12 месеци, које почиње да тече најраније 28 дана пре порођаја, а најкасније од дана рођења детета. Део одсуства до 3 месеца након порођаја је породиљско одсуство а преосталих 9 месеци траје одсуство ради неге детета.

Ово право остварујете подношењем захтева Секретаријату за социјалну заштиту у надлежној општини према месту свог пребивалишта, на прописаним обрасцима ОН-РНД. Уз ове обрасце, потребно је предати и дознаке о отварању боловања или извод из матичне књиге рођених за дете, уверење Пореске управе о уплатама пореза и доприноса за претходних 18 месеци и фотокопију текућег рачуна. Рок за подношење је до истека рока од 12 месеци, али у пракси захтев треба поднети што пре по рођењу детета. Исплата накнаде зараде током породиљског боловања и боловања ради неге детета врши се на Ваш текући рачун из средстава буџета Републике Србије, са раздела ресорног министарства.

Обрачун накнаде зараде врши се на основу основице на коју су плаћани доприноси у последњих 18 месеци (суштински, Ваш приход у претходних 18 месеци) пре отварања породиљског боловања, без обзира да ли је коришћено трудничко боловање или не. Месечна основица накнаде зараде се добија када се збир ових основица подели са 18, чак и у случају да предузетница није обављала делатност свих 18 месеци, а месечни износ који се исплаћује добија се дељењем месечне основице са коефицијентом 1,5.

За обрачун накнаде за породиљско боловање се посматра период од 18 месеци, без обзира да ли су током свих 18 месеци уплаћивани порези и доприноси, односно да ли је предузетница обављала делатност или не. Овакав приступ је неповољан за предузетницу, јер накнада може бити значајно мања од минималне зараде. Такође, у питању је нето накнада, тако да предузетницама у овом периоду не тече радни стаж. Уколико желите да Вам тече стаж осигурања, неопходно је да сами обрачунавате и плаћате порез и доприносе.

Више о овоме:


Као предузетник имате право на прекид обављања делатности под условом да истакнете обавештење о прекиду. Прекид се пријављује Агенцији за привредне регистре (више информација на https://www.apr.gov.rs/registri/preduzetnici/uputstva/promene.2059.html). Трајање прекида није дефинисано тако да овај статус, макар формално, можете да имате неограничено – док год постоји потреба.

По прекиду пословања, у обавези сте да поднесете пореску пријаву преко портала еПорези. Предузетници у систему паушалног опорезивања подносе пореску пријаву на обрасцу ППДГ-1Р, а предузетници у систему самоопорезивања на обрасцу ППДГ-1С. Пореске пријаве представљају „обавештење“ за Пореску управу да је дошло до прекида пословања и да од тог тренутка престају да теку и пореске обавезе.

Са практичне стране, имате могућност и право да наставите да плаћате доприносе за социјално осигурање током овог периода уколико желите да наставите да користите здравствено осигурање и да вам за време прекида пословања тече радни стаж.


Уколико нисте запослени у привредном друштву чији сте оснивач, постоји обавеза обрачунавања и плаћања доприноса, док се порез не плаћа. Основица за обрачунавање доприноса јесте најнижа месечна основица у смислу прописа о доприносима, а стопа која се примењује је збирна стопа коју можете добити сабирањем свих појединачних стопа из Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање. Ове стопе се понекад мењају те је битно на почетку сваке године проверити које стопе су важеће. Рецимо у 2024. години важећа збирна стопа износи 35,05%.

Доприносе за вас као оснивача обрачунава и уплаћује само друштво. Рок за плаћање је 15. дан у текућем месецу за претходни. Пријава о обрачунатим доприносима подноси се на обрасцу ПП ОД-О. За случај да сте запослени код другог послодавца, или социјално осигурани по другом основу, друштво би било у обавези да обрачунава и плаћа само доприносе за пензијско и инвалидско осигурање. У 2024. години важећа стопа износи 24%.

У случају да се запослите у друштву, претходно није примењиво. У том случају, на вашу зараду ће се обрачунавати порез и доприноси на зараду као било ког другог запосленог. Порез на зараду обрачунава се на основицу коју чини бруто зарада умањена за неопорезиви износ зараде (у 2024. години износи 25.000 динара). Стопу по којој се лична зарада опорезује, као и неопорезиви део зараде можете пронаћи у Закону о порезу на доходак грађана (у 2024. години важећа стопа је 10% али је важно на почетку сваке године проверити да ли је промењена стопа или неопорезиви износ зараде). Основицу за обрачун доприноса чини бруто зарада, без умањења за неопорезиви део. Збирну стопу по којој се плаћају доприноси можете пронаћи сабирањем свих стопа датих у Закону о доприносима за обавезно социјално осигурање. У 2024. години збирна стопа доприноса износи 35,05%, али је важно на почетку сваке године проверити да није дошло до измена стопа. 

Више о овоме:

 


У случају расподеле добити од стране друштва и исплате учешћа у добити (колоквијално, исплате дивиденде) новац који примите за пореске сврхе сматра се приходом од капитала. На тај приход плаћа се порез по стопи од 15%.

Пре исплате дивиденде у име друштва на порталу е-Порези подносите електронску пореску пријаву на обрасцу ППП-ПД након чега Пореска управа шаље инструкције за плаћање пореза и плаћате порез најкасније у дану када се дивиденда исплаћује, а ви добијате дивиденду у нето износу.

Више о овоме:

 


Имовина привредног друштва је одвојена од имовине њихових оснивача или чланова, чак и у случају када је једно лице оснивач, на пример, једночланог друштва са ограниченом одговорношћу. То подразумева да је коришћење свих средстава фирме намењено искључиво у сврху обављања делатности, због чега би се уобичајена плаћања платном картицом (попут набавке горива, сервисирања возила, куповине добара и слично) књиговодствено правдала фактуром или другим документом који гласе на име привредног друштва.

Коришћење средстава привредног друштва у корист оснивача, представља узимање из имовине и коришћење услуга привредног друштва од стране власника друштва за њихове приватне потребе и личну потрошњу, као вид прихода од капитала у смислу пореских прописа. Тада је потребно да привредно друштво утврди и плати одговарајући порез по одбитку, уз примену пореске стопе од 15% на приходе од капитала, без признавања нормираних трошкова.

Више о овоме:


Сва привредна друштва која су основана за обављање делатности у циљу стицања добити су уједно обвезници пореза на добит правних лица. Микро друштво је дужно да самостално утврди овај порез, усклађивањем добити исказане у билансу успеха.

Стопа пореза на добит правних лица је 15%. Пријава пореза на добит правних лица (ПДП) се подноси електронски, на порталу еПорези. Порески период за који се порез на добит обрачунава је пословна година, која се поклапа са календарском годином.

Уколико тек оснивате друштво, „аконтациону“ пореску пријаву на обрасцу ПДП треба поднети у року од 15 дана од регистрације у АПР. Порез плаћате „унапред“ за период од оснивања до краја године на добит коју сами процењујете и која може да буде и „0“. Уколико је процењен износ добити, износ месечне аконтације израчунава се дељењем укупног износа пореза (обрачунатог користећи процењене приходе и расходе) са бројем месеци до краја пореског периода и тако добијени износ плаћа се сваког месеца до 15-ог у месецу.

По истеку године припрема се „коначна“ пријава за порез на добит правних лица, која се подноси најкасније 180 дана од краја године (што је обично крајем јуна месеца). У ову пријаву се уносе  остварени приходи и расходи, на основу којих се утврђује добит и пореске аконтације. Порез плаћате најкасније даном подношења пореске пријаве.

Уколико је кроз аконтације плаћено мање пореза, разлику треба уплатити приликом подношења коначне пореске пријаве. Уколико сте на основу иницијалне пореске пријаве у виду аконтација платили више пореза, више плаћени порез урачунава се као аконтација за наредни период или можете тражити повраћај.

На основу добити остварене у претходној години плаћате месечне аконтације пореза на добит у текућој години. Аконтације се рачунају тако што се пореска обавеза за претходну годину подели са 12.

Више о овоме:


ПДВ је општи порез на потрошњу који се обрачунава и плаћа на испоруку добара и пружање услуга, у свим фазама производње и промета добара и услуга, као и на увоз добара. Законом о ПДВ-у прописане су две пореске стопе – стандардна која износи 20% и посебна, односно снижена која износи 10%.

Регистрација за ПДВ сврхе може да буде:

  • Обавезна ПДВ регистрација: Уколико је ваш промет у претходних 12 месеци већи од 8.000.000 динара дужни сте да поднесете евиденциону пријаву за ПДВ.
  • Добровољна ПДВ регистрација: Уколико је ваш промет мањи од 8.000.000 динара можете да се определите да постанете ПДВ обвезник подношењем евиденционе пријаве, у ком случају обавеза обрачунавања ПДВ траје најмање две године од момента евидентирања у регистар ПДВ обвезника. Такође, уколико тек оснивате фирму (било као предузетник или микро предузеће) можете оптирати да се региструјете за ПДВ сврхе са датумом отпочињања обављања делатности.

У систему ПДВ-а могу да буду сва микро друштва и предузетници у систему самоопорезивања. Уколико сте предузетник паушалац можете се добровољно регистровати за ПДВ сврхе, али на тај начин аутоматски прелазите у систем самоопорезивања од датума евидентирања за ПДВ и дужни сте да водите прописане пословне књиге и потребне евиденције у погледу ПДВ.

Евиденциона пријава подноси се на обрасцу ЕП ПДВ до 15-ог у наредном месецу у односу на месец у којем је испуњен услов за ПДВ регистрацију. Евиденциона пријава се подноси у електронском облику на један од два следећа начина:

  • Преко портала Пореске управе еПорези, попуњавањем електронске форме, на Обрасцу ЕППДВ – Пријава за евидентирање обвезника пореза на додату вредност;
  • Приликом регистрације привредног субјекта код АПР подношењем евиденционе пријаве Пореској управи, преко АПР, на Обрасцу ЈРППС – Јединствена регистрациона пријава оснивања правних лица и других субјеката и регистрације у јединствени регистар пореских обвезника који је прописан правилником којим се уређује додела пореског идентификационог броја правним лицима, предузетницима и другим субјектима за чију је регистрацију надлежан АПР.

Рок за предају периодичне пореске пријаве је 15 дана по истеку пореског периода: календарског месеца уколико је ваш промет у претходних 12 месеци изнад 50 милиона динара, односно календарског тромесечја за обвезника чији је промет у истом периоду нижи од 50 милиона динара.

Поднета евиденциона пријава уноси се у апликацију Јединственог регистра пореских обвезника у року од 24 часа од пријема исте, након чега се у Централи Пореске управе издаје потврда о извршеном евидентирању за ПДВ  (на Обрасцу ПЕПДВ) и путем поште доставља пореским обвезницима.

ПДВ се плаћа најкасније до истека рока за подношење ПДВ пријаве. У случају да сте у ПДВ периоду имали више претходно плаћеног ПДВ за улазне испоруке од излазног ПДВ за продају добара или пружање услуга имате право да тражите повраћај ПДВ или да вишак користите да би измирили ПДВ у неком од наредних периода (порески кредит). Законски рок за повраћај ПДВ је 45 дана од подношења ПДВ пријаве, док је за обвезнике који претежно врше промет добара у иностранство (према критеријумима које утврђује Влада Републике Србије) законски рок за повраћај ПДВ-а 15 дана.

Више о овоме:

Регистрација

Регистрацијом резервишите свој ницкнаме за коментарисање и добијајте најновије информације из света предузетништва.

Уз подршку Британске амбасаде и у партнерству са Кабинетом председнице Владе Србије, Министарством привреде и Министарством финансија