Најчешћа питања

Važno je pažljivo izabrati tip elektronske prodavnice ili platforme na kojoj će biti ponuđeni vaši proizvodi i usluge jer će to biti glavni kanal komunikacije sa potencijalnim kupcima i vaš „izlog“ na internetu. Izbor zavisi od više faktora, ali najčešće su to kombinacija raspoloživih finansijskih sredstava i vremena koje želimo da uložimo u razvoj elektronske prodavnice. Najčešće korišćene opcije su:

• Sopstvena samo-održavana internet prodavnica

• Sopstvena održavana internet prodavnica

• Prodaja putem e-tržišta (elektronske platforme, eng. e- marketplace)

Sopstvena samo-održavana e-prodavnica

Ako izaberete ovakav vid prodavnice imate mogućnost maksimalne kontrole, izmena, personalizacije vaše prodavnice u skladu sa svojim trenutnim željama i potrebama. Naravno , ovakav vid e-prodavnice iziskuje najviše finansijskih sredstava i najviše vremena za postavljanje s obzirom da postoji potreba za angažovanjem profesionalaca u domenu kompjuterskog programiranja. U zavisnosti od osnovne platforme koja se izabere, imate mogućnost da kompletno prilagodite sadržaj i izgled po vašem nahođenju. Najpoznatije i najkorišćenije platforme koje se mogu koristiti za razvijanje samo-održavane e-prodavnice su: WooCommerce, SquareOnline, Ecwid. Najpopularnija od njih, WooCommerce, je besplatna.

Sopstvena održavana e-prodavnica

U ovom slučaju na svoju internet stranicu integrišete već unapred definisano rešenje. Pri ovom izboru, nivo personalizacije je dosta nizak - primera radi, kod većine održavanih internet prodavnica možete izmeniti samo temu, boju, font teksta, itd. Osnova platforme i tehnička rešenja prema kojima platforma funkcioniše su nepromenljivi. S druge strane, možete ostvariti značajnu uštedu vremena i finansijskih resursa koji bi bili potrebni za izradu kompletne prodavnice i praktično uz samo nekoliko klikova, po vrlo povoljnim cenama, možete imati reprezentativnu onlajn prodavnicu na kojoj ćete nuditi svoje proizvode i usluge. Ipak, s obzirom da se radi o univerzalnom rešenju, postoji mogućnost preklapanja više kompanija sa istim ili sličnim vizuelnim identitetom prodavnice što onemogućava jedinstvenost na tržištu.

Prodaja putem e-tržišta

E -tržište je platforma koja nudi proizvode i/ili usluge velikog broja trgovaca. Ove platforme mogu biti opšte (Amazon), koje nude širok spektar proizvoda i usluga, kao i specifične za određenu oblast (booking.com, Wolt). Ovo je izuzetno lepa prilika za startapove i male biznise koji nisu toliko prepoznatljivi na tržištu i/ili nemaju dovoljno sredstava koje mogu da ulože u sopstvenu elektronsku prodavnicu, logistiku i u digitalni marketing. S druge strane, nedostatak ovog načina prodaje mogu biti visoki troškovi za biznise, jer sama platforma, odnosno e-tržište u velikoj većini slučajeva radi za proviziju od svake kupovine koja ide na teret trgovca. Primeri e-tržišta u Srbiji su Wolt, Sasomange, ananas.rs, Kupujemprodajem, itd.

Inspekcijski nadzor nad primenom propisa o radu je u nadležnosti Inspektorata za rad (inspekcije rada) u sastavu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Inspekcijski nadzor nad primenom poreskih propisa sprovodi Poreska uprava (poreska inspekcija) u sastavu Ministarstva finansija.

Za mirno rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova nadležna je Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova (posebna organizacija). Strane u individualnom sporu su zaposleni i poslodavac.

Ako poslodavac i zaposleni ne mogu sporazumno da reše radni spor, mogu da ga iznesu pred osnovni sud, kao sud koji je nadležan da u prvom stepenu sudi u sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa, o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, kao i o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom.

Kada nalaže otklanjanje utvrđene povrede propisa, inspektor rada ne odlučuje suštinski o radno-pravnom statusu zaposlenog. Inspektor rada poslodavcu nalaže otklanjanje utvrđenih povreda propisa, a poslodavac, postupajući po naloženoj meri, odlučuje u toj radno-pravnoj stvari. S druge strane, sud u parnicama iz radnih odnosa odlučuje suštinski o radno-pravnoj stvari. U tome se sastoji ključna razlika u nadležnosti inspektora rada u vršenju nadzora nad primenom propisa u oblasti rada i suda u zaštiti prava zaposlenih, i dva pravna postupka – inspekcijskog nadzora i parnice iz radnog odnosa. Kada inspektor rada nalaže da se otklone utvrđene povreda propisa, on prvenstveno postupa radi zaštite javnog interesa, koji se sastoji u doslednoj primeni propisa kojima je država uredila oblast rada i radnih odnosa. S obzirom da se javni interes i privatni interes zaposlenog podudaraju i preklapaju, odnosno povezani su, može da se stekne utisak da je funkcija inspektora rada zaštita pojedinačnih interesa zaposlenih lica.

Više o ovome:

• Zakon o radu

• Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji

• Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova

• Zakon o uređenju sudova

Основна врста уговора у области рада је уговор о раду. Уговором о раду се заснива радни однос. Зависно од потреба посла, односно услова за обављање рада, уговор о раду може се закључити на одређено или неодређено време.

Разлике између ова два уговора су у дужини трајања радног односа, при чему ангажовање радника на одређено време не може бити дуже од 24 месеца - без обзира на број тих уговора, накнадне измене описа посла и задужења радника. Треба напоменути и да се у случају прекида између два ангажовања, које је краће од 30 дана, и број дана прекида уговорног односа урачунава у рок од две године.

Поред уговора о раду, постоји и уговорно ангажовање радника за рад ван радног односа:

• Уговор о привременим и повременим пословима, који може да се закључи за обављање одређеног посла, најдуже у периоду до 120 радних дана, и то са незапосленим лицем, корисником старосне пензије, запосленим лицем које код другог послодавца ради непуно радно време и лицем које је члан омладинске или студентске задруге;
• Уговор о делу, који се закључује за послове који нису у оквиру делатности пословања, ради израде или одговарајућих поправки неких ствари, самосталног извршења конкретног физичког или интелектуалног посла;
• Уговор о допунском раду, којим се може ангажовати лице које је већ запослено код другог послодавца са пуним радним временом, али само до трећине пуног радног времена;
• Уговор о стручном оспособљавању и усавршавању, који може да се закључи, ради обављања приправничког стажа, односно полагања стручног испита, односно ради стручног усавршавања и стицања посебних знања и способности за рад у струци, односно обављања специјализације, за време утврђено програмом усавршавања, односно специјализације.

Више о овоме:

• Закон о раду

Radi zapošljavanja radnika, odnosno zaključenja ugovora o radu ili o radu van radnog odnosa nije neophodno da se oglasi slobodno radno mesto kod Nacionalne službe za zapošljavanje, kako je to pre bila propisana obaveza, odnosno da se oglasi na drugi način, osim ako to nije utvrđeno opštim aktom samog poslodavca. No, svakako, poslodavac do radnika može doći posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje.

Neophodno je prijaviti radnika na Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), koristeći obrazac M - jedinstvenu prijavu radnika. Prijava se podnosi najkasnije pre stupanja zaposlenog ili drugog radno angažovanog lica na rad. Jedinstvena prijava podnosi se preko portala CROSO u elektronskom obliku.

Naravno, neophodno je da poslodavac i zaposleno, odnosno radno angažovano lice zaključe ugovor o radu ili ugovor o radu van radnog odnosa, i to u pisanom obliku.

Više o ovome:

• Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja

• Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti

• CROSO – Kako podneti prijavu