Најчешћа питања

Ako inspektor u nadzoru otkrije prekršaj, u obavezi je da prekršajnom sudu podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka – kada je novčana kaza propisana u rasponu („od – do“), odnosno da izda prekršajni nalog, kada je novčana kazna propisana u fiksnom iznosu.

Ipak, Zakonom o inspekcijskom nadzoru propisano je kada inspektor za otkriveni prekršaj neće podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno neće izdati prekršajni nalog, a pod sledećim uslovima, koji je neophodno da svi budu ispunjeni:

• nadzirani subjekat je u ostavljenom roku postupio prema meri za otklanjanje nezakonitosti, koju je inspekor naložio na zapisnik;

• najviši iznos zaprećene kazne za prekršaj ne prelazi 200.000 dinara;

• nije propisana zaštitna mera;

• štetne posledice nisu nastupile, kao i kada su takve posledice nastupile, ali ih je nadzirani subjekat otklonio ili je štetu nadoknadio pre počinjanja postupka inspekcijskog nadzora, u toku nadzora pre izricanja mera na zapisnik ili u roku za postupanje po merama naloženim na zapisnik

• ne radi o ponovljenom prekršaju nadziranog subjekta, nego je prekršaj učinio prvo put;

• ne radi se o neregistrovanom subjektu.

Postoji još jedna situacija iz Zakona o inspelcijskom nadzoru kada inspektor za otkriveni prekršaj neće podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno neće izdati prekršajni nalog. To je onda ako nadzirani subjekat, pre pokretanja postupka inspekcijskog nadzora, odnosno obaveštavanja o predstojećem inspekcijskom nadzoru, samoinicijativno prijavi nezakonitost, a za nezakonitosti kod kojih je moguće otkloniti posledicu, pored samoprijave, i otkloni posledice povrede propisa, odnosno upotrebi sva sredstva koja su mu na raspolaganju da se te posledice otklone. I za ovu situaciju je potrebno da se ne radi o ponovljenom prekršaju nadziranog subjekta, nego da je prekršaj učinio prvo put, kao i da se ne radi o neregistrovanom subjektu.

Inspektor ne podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno ne izdaje prekršajni nalog u službeoj savetodavnoj poseti, kako je to objašnjeno u odgovoru na pitanje br. 2.

Više o ovome:

• Zakon o prekršajima

• Zakon o inspekcijskom nadzoru

I u inspekcijskom nadzoru, kao u oblasti saobraćaja, može da se zaključi sporazum o priznanju prekršaja, u skladu sa Zakonom o prekršajima. Ovaj sporazum može da se zaključi za prekršaje za koje se vodi prekršajni postupak po zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka, a isključen je za prekršaje za koje se izdaje prekršajni nalog (propisana novčana kazna u fiksnom iznosu).

Nadzirani subjekat, koji je okrivljeni u prekršajnom postupku pred prekršajnim sudom po zahtevu koji je podneo inspektor može da podnese inspektoru predlog za zaključenje sporazuma o priznanju prekršaja. Sporazum o priznanju prekršaja sadrži, pored ostalog, opis prekršaja koji se okrivljenom stavlja na teret, priznanje okrivljenog da je učinio taj prekršaj i sporazum o vrsti i visini kazne, odnosno o drugim prekršajnim sankcijama.

Da bi proizveo pravno dejstvo, neophodno je da sporazum o priznanju prekršaja, koji zaključe inspektor i okrivljeni, presudom usvoji prekršajni sud pred kojim se vodi postupak.

Više o ovome:

• YouTube: Vodič za primenu sporazuma o priznanju prekršaja

• Zakon o prekršajima

• Stručno-metodološka objašnjenja za primenu sporazuma o priznanju prekršaja iz oblasti inspekcijskog nadzora

Inspektorat za rad (inspekcija rada), kao organ uprave u sastavu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, obavlja inspekcijske poslove i s njima povezane stručne poslove u oblasti inspekcijskog nadzora nad primenom zakona i drugih propisa kojima se uređuju radni odnosi i bezbednost i zdravlje na radu, a koji se odnose na: redovni, vanredni i kontrolni nadzor; uviđaj smrtnih, teških i kolektivnih povreda na radu; utvrđivanje ispunjenosti propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, pre početka obavljanja delatnosti poslodavca, „rad na crno“, kao i druge poslove određene zakonom. Osnovni zakoni nad čijom primenom inspekcija rada vrši inspekcijski nadzor su Zakon o radu i Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu.

Prioritetno delovanje Inspektorata za rad usmereno je na smanjenje broja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom, kao i na suzbijanje rada na „crno”, i to kako vršenjem inspekcijskih nadzora po službenoj dužnosti (redovni, kontrolni, nadzori povodom povreda na radu) i po zahtevima stranaka, tako i preventivnim delovanjem. Inspektorat za rad posebnu pažnju posvećuje prevenciji u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i oblasti radnih odnosa, sa posebnim osvrtom na visokorizične delatnosti, kao što su građevinarstvo, industrija, poljoprivreda, kao i na rešavanje problematike vezane za kategorije posebno osetljivih grupa zaposlenih (trudnice i porodilje).

Tržišna inspekcija, koja je u sastavu Ministrstva trgovine, turizma i telekomunikacija, obavlja obavlja inspekcijske poslove i s njima povezane stručne poslove u oblasti inspekcijskog nadzora nad primenom zakona i drugih propisa kojima se uređuju: trgovina; elektronska trgovina; uslovi za obavljanje prometa robe i vršenje usluga; usaglašenost i bezbednost neprehrambenih proizvoda u proizvodnji i prometu; sprečavanje nelojalne konkurencije; zaštita potrošača; oglašavanje; proizvodnja i promet robe kojima se povređuju prava intelektualne svojine, odnosno proizvodnja i promet robe zaštićene autorskim ili srodnim pravom; sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma; promet biocida; promet hemikalija; fiskalne kase u delu kontrole rada ovlašćenih servisera, kontrola ambalaže i ambalažnog otpada; sprečavanje pojavnih oblika sive ekonomije u trgovini, elektronskoj trgovini i uslugama; kontrola uslova za prometovanje, prometa i monitoring derivata nafte i biogoriva. Osnovni zakoni nad čijom primenom tržišna inspekcija vrši inspekcijski nadzor su Zakon o trgovini i Zakon o zaštiti potrošača.

Sanitarna inspekcija, koja je u sastavu Ministarstva zdravlja, obavlja inspekcijske i sa njima povezane stručne poslove u oblasti inspekcijskog nadzora nad primenom zakona i drugih propisa kojima se uređuju: sanitarni i zdravstveni nadzor u oblasti zaštite stanovništva od zaraznih bolesti, bezbednosti hrane, zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe u proizvodnji i prometu, javnog snabdevanja stanovništva higijenski ispravnom vodom za piće; kontrolu sanitarno-higijenskog stanja objekata pod sanitarnim nadzorom i sredstava javnog saobraćaja; sanitarni nadzor nad licima koja su zakonom stavljena pod zdravstveni nadzor, kao i nadzor nad postrojenjima, uređajima i opremom koja se koristi radi obavljanja delatnosti pod sanitarnim nadzorom; način organizovanja i sprovođenja programa za sticanje osnovnih znanja o higijeni hrane i ličnoj higijeni; utvrđivanje sanitarno-higijenskih i zdravstvenih uslova objekata pod sanitarnim nadzorom u postupcima izgradnje ili rekonstrukcije i redovnu kontrolu nad tim objektima, sanitarni nadzor na državnoj granici i u mestima carinjenja. Osnovni zakoni nad čijom primenom sanitarna inspekcija vrši inspekcijski nadzor su Zakon o sanitarnom nadzoru i Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

Sve tri inspekcije primenjuju Zakon o inspekcijskom nadzoru, Zakon o opštem upravnom postupku i Zakon o prekršajima.

Više o ovome:

• YouTube: Inspektorat za rad

• YouTube: Nadzor i kontrola nad primenom izmena i dopuna Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti

• Zakon o trgovini

• Zakon o zaštiti potrošača

• Zakon o sanitarnom nadzoru

• Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti

Није потребно чувати сву документацију у папиру. Постоји разлика између:

- документације која је настала у папирном облику и за коју постоји обавеза чувања у одређеном року (евиденција запослених лица и евиденција о зарадама чува се трајно – може се водити и у електронском облику, ствар је избора послодавца);

и,

- документације која је настала у електронском облику и за коју не постоји обавеза њеног штампања и чувања у папирном облику (финансијски извештаји који су достављени надлежном регистру код Агенције за привредне регистре).